2016

 

Badnji dan se kod nas uvek proslavlja 6. januara, dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali, ali i sami običaji za Badnji dan i Božić vuku poreklo još iz paganskih vremena.

Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

Na Badnji dan Paraćinska crkva svete Trojice ima službu za vernike, posvećenu rođenju Isusa Hrista od 17 časova.

Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.

 

badnjak2

 

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Običaji i simbolika Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo. Kombinacija toga doprinosi velikim razlikama u običajima od kraja do kraja i od sela do sela. Ipak, i pored tolike raznovrsnosti i razlika, ipak postoji i dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični, kao i sećanje na neke običaje koji se više ne rade ali postoji sećanje da se u nekom selu nekada i to radilo pre nego što se to napustilo. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem.

Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa. Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.

Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili nejednakih delova. Ova raznolikost u broju badnjaka takođe ide u prilog prethrišćanskom poreklu badnjaka i Badnjeg dana.

Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ima takođe magičnu moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, taj iver stavljaju u košarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac.

Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak tj. badnjake, ih na kućni zid a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište.

M.S.

 

Paraćinci su dočekali novu 2016. godinu u veselom raspoloženju, ali je novogodišnji koncert, koji su imali drugi gradovi, za organizovan doček na trgovima, i ove, kao i prethodnih godina izostao. Na pitanje zbog čega Paraćin zadnjih godina ostaje bez organizovanog dočeka, već nekoliko godina svi ćute. Zato su okolni gradovi Ćuprija, Jagodina, Kruševac, imali organizovan doček, reprize, pa su tako u Ćupriji u najveselijoj noći nastupili DJ-evi i trubači, u Jagodini Nadica Ademov a u Kruševcu Ceca.

Prvog dana nove godine, u Ćupriji je za reprizu nastupio bend Van Gogh, pa su posetioci iz Ćuprije i okoline mogli da uživaju u odličnoj muzici i prvim pahuljama snega. Van Gog je srpska rok grupa koja je nastala 1986. i najveću popularnost doživela u drugoj polovini 1990ih, a ove godine će proslaviti 30 godina postojanja. Jedni su od retkih koji su ostali dosledni dobrom zvuku, odličnim brzim pesmama i baladama, pa su oni koji su bili na gradskom trgu u Ćupriji 1. Januara mogli da čuju hitove Basna, Neko te ima noćas, Vrteška, Klatno...

2. Januara su i građani Paraćina imali prilike da prisustvuju "novogodišnjem koncertu". Nastupio je Kiki Lesendrić i Piloti na gradskom platou, gde je ranijih godina postavljano klizalište. Zoran „Kiki“ Lesendrić koji je 2. Januara uz građane Paraćina proslavio rođendan, srpski je rok muzičar, kompozitor i producent. Septembra 1980. godine osniva grupu "Piloti", sa kojom je postigao veliki uspeh u bivšoj Jugoslaviji, najviše sredinom 1980-ih godina, kada je bio na vrhuncu popularnosti.

kiki paracin

3. Januara je grad Paraćin bio obavijen snežnim pokrivačem i došli su i prvi problemi. Jak vetar je stvarao nanose, uprkos pričama da su službe spremne ljudi nisu funkcionisali, jer su ulice bile neraščišćene, a normalno odvijanje saobraćaja nemoguće. Veliki problem su imali građani koji su u prepodnevnim časovima ostali bez struje, na koju se čekalo do uveče. Skoro kao i za vreme poplave, Paraćin je ostao bez vidova sporazumevanja, bez struje, bez interneta, bez grejanja, ali i bez javnosti, koja će uticati da se nešto promeni.

Tek u večernjim satima, struja je došla, a građani koji se greju putem električne energije su izrazili svoje nezadovoljstvo putem društvenih mreža. Problem koji se javio još ujutru sa strujom, smetovi koji su onemogućavali normalno funkcionisanje ljudi, kao da je zanemaren. Svi su se vratili svojim normalnim aktivnostima.

Tek 4. Januara su se volonteri odazvali pozivu i raščistili prilaze na mostovima i oko crkve i bolnice, dok je služba za čišćenje puteva, samo nekoliko puta prošla kroz 3 najveće ulice u Paraćinu. Celoga dana su ljudi pokušavali da očiste ispred svojih lokala, domova, ali sneg i dalje pada, a Paraćinci mogu biti zadovoljni što ima struje.

Sve veće nezadovoljstvo građana postavlja pitanje, da li je zbog nečije neodgovornosti došlo do tolikog zastoja u snabdevanju električnom energijom, lošem stanju na saobraćajnicama, pa se onda i ne dođe do pitanja, zašto su paraćinci imali "kasni novogodišnji koncert", tek 2. Januara. Nadamo se da će putevi biti uskoro raščišćeni i da će se saobraćaj uz povećanu opreznost odvijati nesmetano, kao i da više neće biti problema sa snabdevanjem električnom energijom.

tekst: M.S.

Foto: Facebook TO Paraćin

Mali oglasi Paraćin