Maskenbal je karneval pod maskama koji je obično propraćen muzičarima koji su takođe maskirani. Učesnici oblače razne kostime, nose maske ili lica prekrivaju šminkom. Svrha ovog događaja je prvenstveno da se ljudi dobro zabave, ali i da pokažu svoje kreativno umeće što se kostima i maski tiče, nastojeći da što vernije prikažu lik koji predstavljaju. Paraćinski klub Ex Fontana svake godine tradicionalno organizuje žurku povodom Noći veštica, koja je i ove godine privukla veliki broj ljudi.
Potreba za maskiranjem datira još iz drevnih vremena. Ljudi su se mazali blatom po telu i licu, kako bi se uklopili u ambijent i ostali neprimetni za onog koga čekaju u zasedi, životinju ili neprijatelja. U novije vreme, maskirali su se iz potrebe da sakriju svoj pravi identitet i ostanu anonimni, ali i radi čiste prevare. Kada su u pitanju maskirani pojedinci, vekovima unazad se ponavlja potreba čitavih naroda da stvara svoje heroje, pa ih kroz razne legende poznajemo kao borce za pravdu i slobodu, poput Zoroa, Supermena, Betmena, Spajdermena…
Noć veštica ili Bele poklade? Kult boga Šamana ili Sunca? Poenta je ista – slavlje. “Hleba i igara”, govorili su stari Rimljani… Ono što za Ameriku predstavlja Noć veštica, to su za Srbiju Bele poklade. Praznik potiče od paganskih korena i proslave kulta Sunca i dolaska proleća i obeležava se svake godine poslednje nedelje pre početka Uskršnjeg posta. Karakteristično je uživanje u mrsnoj hrani i piću, kao i maškare. Pored hrane i pića, tada je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli „očišćeni“.
Maškara
Maskiranje je nekada bilo glavni deo Pokladskih rituala, jer su se ljudi na taj način borili protiv zlih sila koje su im nanosile štetu. Ovaj običaj se nastavlja i danas, ali je cilj zabava i druženje. Ulice se na ovaj dan pretvaraju u šareni karneval. Povorka je vesela i maskirana, tu se mogu naći razne maske, od vila i princeza pa do veštica i drakula.
Na čelu povorke su mlada i mladoženja. Kada zastanete i malo bolje pogledate ovaj par, primetićete da mlada ima brkove i da ne hoda baš najbolje na štiklama. Razlog je jednostavan, ovde se menjaju likovi – muškarac postaje mlada, a žena mladoženja. Ovaj običaj se naziva Maškara. Pored mladenaca, u povorci učestvuju i pop, kum, dever, stari svat i ostali svatovi. Tako maskirani, idu od kuće do kuće i izvode improvizovanu svadbu, dok ih domaćini daruju raznim ponudama – mesom, kolačima, ali najčeće jajima.
Ukoliko na Poklade pada kiša, u selu bi se reklo da je mlada volela da jede hranu sa varjače, pa je zato dan njenog venčanja kišni dan. Posle svadbe, karneval se kroz pesmu i veselje razilazi, ostavljajući prazne ulice do naredne Maškare. Predveče, Maškaru zamenjuje drugi običaj. Na raskrsnicama se pali vatra, koja simbolizuje početak nove agrarne godine, odnosno vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.
Photo: B.Jelisavčić
Tekst: M.S.