Svi pravoslavni Srbi 28. Juna proslavljaju Vidovdan, u znak sećanja na Kosovsku bitku 1389. godine, kada je knez Lazar na Kosovo polje poveo svoje najbolje ratnike i digao celu Srbiju na noge, ne bi li se odbranili od silne turske vojske koju je tada predvodio car Murat, sa sinovima Jakubom i Bajazitom.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Vidovdan, praznik posvećen Svetom velikomučeniku knezu Lazaru i svim srpskim mučenicima koji su poginuli u Boju na Kosovu 1389. godine. Nakon bitke telo kneza Lazara je sahranjeno u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu, kod Ćuprije. Lazareva žena kneginja Milica, posle muževljeve pogibije se monaši i uzima ime Jefimija, a po predanju, zajedno sa ženama poginulih srpskih vojnika, osnovala je manastir Ljubostinju. Sveti knez Lazar, zadužio je pravoslavnu crkvu boreći se za hrišćanstvo i gradeći crkve i manastire. Njegove zadužbine su manastiri Gornjak i Ravanica, koja je posvećena Svetom Vaznesenju Gospodnjem, gde danas počivaju njegove svete mošti, vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Na srpskim pravoslavnim ikonama Sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti. Ono što se poslednjih godina sve češće spominje je i povezanost staroslovenskog božanstva Svetovida, sa Vidovdanom. Svetovid je jedan od najvećih slovenskih bogova. Posebno je poštovan u Arkoni, na ostrvu Rujnu i kod Srba na Balkanu (Vidovdan). Ime Svetovida (Svetovita) još uvek nije dobilo valjano tumačenje. Naučnici se slažu da ga treba razdvojiti na Svet(o) i nastavak -vid(vit). Varijante imena su: Sventevit, Suvid, Svantevit, Svantovit, Suantovit, Sventovit, Zvantevit, Svijetovit, Svjatovid, Sutvit i Vid. Primanjem hrišćanstva kult Svetovida je zamenjen Svetim Vidom.
Međutim ime hrišćanskog sveca je Sveti Vit (Vitus), tako da Sloveni nisu u potpunosti prihvatili sveca, već su zadržali svoje ime tj. ime Vid. Vidovdan je dan koji je bio posvećen Svetovidu. Ovaj dan su često birali vođe srpskog naroda da bi zajedno sa narodom obavili važne stvari (Kosovska bitka, Vidovdanski ustav su samo neki od događaja koji su se desili na Vidovdan). Saks Gramatik i Helmond su u svojim spisima naveli da je Svetovid, zapravo njihov svetac, Sveti Vit, koji je na Arkoni počeo da bude obožavan kao bog, pa čak i kao vrhovni. Međutim njihove tvrdnje treba uzeti sa rezervom upravo zbog toga što su oni hrišćanski emisari, tako da su njihovi spisi subjektivno obojeni. Na slično ukazuju i vizantijski izveštaji da je Vasilije I 873. prilikom pokrštavanja Srba u Neretljanskoj oblasti porušio sva svetilišta i kumire osim najvećeg posvećenog Svetovidu. Svetovidovo svetilište je „pročišćeno“ (pretvoreno u crkvu) i posvećeno svetom Vidu.
Vašar u Paraćinu
Na ovaj dan je u Paraćinu veliki vidovdanski vašar, koji je jedan od boljih vašara u okolini, a uvek dolaze prodavci i kupci iz okolnih gradova i sela. Na trgu u centru Paraćina biće održan i Vidovdanski koncert na kome će nastupiti trubački orkestar Dejana Jevđića koji je proglašen za majstora trube na saboru u Guči.
M.S.