Dan državnosti Republike Srbije je 15. februar. Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka).
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Naslovna strana Sretenjskog ustava
Hronološki:
• 15. februar 1804. počeo Prvi srpski ustanak;
• 15. februar 1835. donet Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.
Dan državnosti se u Srbiji slavi 15. februara, međutim zbog tog praznika i 15. i 16. februar su neradni dani. Kako se ove godine taj dan pada u nedelju u saopštenju Sekretarijata za privredu se navodi da u subotu, 14. februara (uoči Sretenja) dežurne prodavnice pretežno prehrambene robe moraju da rade najmanje od 9 do 18 časova. U nedelju, 15. februara, na dan Sretenja, dežurne prodavnice mogu biti zatvorene, dok u ponedeljak i utorak, 16. i 17. februara, moraju da rade najmanje od 9 do 12 časova. Na dan državnog praznika Sretenja (15, 16. i 17. februara) nespecijalizovane radnje u kojima se obavlja trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana i posebni trgovinski objekti mogu biti zatvoreni.
Sretenjski ustav je prvi ustav Kneževine Srbije iz 1835. godine. Tvorac Ustava je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije. Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, i na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj kratkotrajni ustav je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba, a predstavljao je najistočniji odblesak Francuske revolucije. Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov tvorac je isteran iz službe.
Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autikratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Sretenjski ustav je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića.Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.
Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova.
Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj...“ Još reče Simeon za Hrista Mladenca: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti“ (Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu.
Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.
U našem kraju se za Sretenje veruje da su se sreli zima i proleće. Postoji i verovanje da ako mečka izađe iz pećine tog dana i vidi svoju senku vrati na sigurno i nastavi zimski san, na proleće se mora čekati još dugo. Ako ne vidi svoju senku, proleće će brzo stići.
M.S.