2015
- Detalji
Dan Svetog Valentina, poznatiji kao Dan zaljubljenih, u zapadnoj varijanti i Valentinovo, praznik je koji se proslavlja 14. februara svake godine. Posredno ili neposredno ga obeležava veliki broj ljudi širom sveta, iako je ovaj dan obično radan. Dan zaljubljenih je danas sekularan, dok je, u današnjem obliku, izvorno u pitanju praznik Protestantske i Rimokatoličke crkve. Sveti Valentin (zaštitnik zaljubljenih) je bio episkop i mučenik, a živeo je u 3. veku. Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije II. Kasnije je car Julije I u 4. veku nad njegovim grobom podigao baziliku, i od se tada taj svetac počeo slaviti među hrišćanima. U 15. veku je ovaj svetac povezan sa praznikom zaljubljenih (dan zaljubljenih), što se održalo do danas.
Sem zapadnih, ovaj dan obeležava i Pravoslavna crkva, ali pola godine kasnije, 12. avgusta. Svetac kojeg pravoslavci slave 14. februara po gregorijanskom, odnosno 1. po julijanskom kalendaru, jeste Sveti Trifun, zaštitnik vinove loze, te vinogradarstva i vina. Taj praznik se naziva Trivundan.
Sveti Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici. Još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove. U to vreme zavlada Rimskim carstvom car Gordijan III, čija ćerka Gordijana siđe s uma, i time baci svoga oca u veliku žalost. Svi lekari ne mogahu ludoj Gordijani ništa pomoći. Tada zli duh iz lude devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati osim Trifuna. Car naredi da se na dvor dovedu svi Trifuni iz carstva. Posle mnogih Trifuna, i ovaj mladi Trifun bio je pozvan po Božjem Promislu. Doveli su ga u Rim gde je iscelio carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku razdeli siromasima. U svom selu nastavi svoj život moleći se Bogu. Kada se zacari hristoborni Decije Trajan, sveti Trifun bio je mučen za Hrista. No on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!" Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.
Dan Svetog Valentina je prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u četrnaestom veku u krugovima bliskim Džefriju Čoseru, engleskom pesniku poznog srednjeg veka. U to vreme, među uglednim ljudima bila je popularna tzv. otmena ljubav. Do petnaestog veka, ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama. Savremena obeležja Dana zaljubljenih su crveni srcoliki pokloni, golubice i igračke ili figure u obliku Kupidona (starorimskog boga strasne ljubavi). Još od devetnaestog veka, rukom pisanim čestitkama mesto na tržištu oduzimaju masovno proizvedene čestitke. Dan Svetog Valentina, poznatiji kao Dan zaljubljenih, u zapadnoj varijanti i Valentinovo, praznik je koji se proslavlja 14. februara svake godine. Posredno ili neposredno ga obeležava veliki broj ljudi širom sveta, iako je ovaj dan obično radan. Dan zaljubljenih je danas sekularan, dok je, u današnjem obliku, izvorno u pitanju praznik Protestantske i Rimokatoličke crkve.
M.S.
- Detalji
Švajcarski gigant u oblasti proizvodnje građevinskih materijala Holcim prodaje cementaru u Popovcu i fabriku betona u Beogradu irskoj grupi specijalizovanoj za građevinski materijal CRH, u okviru procesa spajanja sa francuskim Lafaržom, kao i svoje poslovanje u Mađarskoj, Slovačkoj, Francuskoj.
Lafarž, s druge strane, ostaje prisutan u Srbiji sa proizvodnjom cementa u Beočinu i fabrikom betona u Beogradu, ali prodaje svoje poslove u Rumuniji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, prema saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu Holcima.
Irska kompanija će kupiti 24 pogona u vlasnišstvu Holcima i Lafarža, koji proizvode 23 miliona tona cementa godišnje, a imaju kapacitet za 36 miliona tona. Oni će zapošljavati više od 15.000 radnika.
CRH je potvrdio da je prihvatio da za imovinu Holcima i Lafarža plati 6,5 milijardi evra, pri čemu će transakciju finanisirati sa dve milijarde evra sopstvenih sredstava a ostatak iz kredita, a posle ove akvizicije, irska kompanija će postati treći najveći proizvođac cementa u svetu.
Kako se precizira u saopštenju, u Parizu će biti prodato čitavo Holcimovo poslovanje, sem cementare u Alkirku, pogona za proizvodnju cementa i granulata u francuskom departmanu Gornja Rajna i Lafaržovog pogona u francuskom gradu Sen Nazer.
Lafarž je najavio da će prodati svoje pogone u Rumuniji, kako bi smanjio tržišni udeo, pre spajanja sa Holcimom. On u toj zemlji ima fabrike i jednu stanicu za mlevenje u Targu Jiu, koji mu donose tržišni udeo od 33 odsto.
Ukupna prodaja Lafarža i Holcima obuhvata pre svega poslovne aktivnosti tih kompanija u Evropi, Kanadi, Brazilu i na Filipinima, a vrednost kompanije uključuje 1,3 milijarde evra duga, saopštile su te dve firme.
Ta imovina, globalno gledano, omogućila je promet procenjen na 5,2 milijarde evra u 2014. godini, uz operativnu dobit (Ebitda) od oko 744 miliona evra.
Lafarž i Holcim su potvrdili da planiraju da završe spajanje u prvom polugođu ove godine, preneo je Rojters.
izvor: Tanjug
- Detalji
Sveti Sava (po rođenju Rastko Nemanjić, 1174. - 1236.) je bio raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića, uticajni diplomata i prvi srpski arhiepiskop. Srpska pravoslavna crkva ga slavi kao svog osnivača.
Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i brat kraljeva Vukana i Stefana. Uz podršku vaseljenskog patrijarha je proglasio samostalnost raške crkve od Ohridske arhiepiskopije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve. Od rimskog Pape je isposlovao kraljevsku krunu i suverenitet za tadašnju Srbiju. Nakon krunisanja brata Stefana 1221. godine, radio je na jačanju crkvene organizacije, pokrštavanju "neznabožaca" i "jeretika" i iskorenjivanju raških bogumila.
Napisao je ili priredio nekoliko dela poglavito namenjenih organizaciji crkve. Najznačajnija su: Zakonopravilo, Hilandarski tipik, Studenički tipik i Žitije svetog Simeona. Na Svetoj Gori je, zajedno sa ocem Nemanjom, obnovio manastir Hilandar, a uz njegovo ime pominje se i osnivanje manastira Žiča u Srbiji.
Dan svetog Save, Savindan, obeležava se 27. januara po gregorijanskom, odnosno 14. januara po julijanskom kalendaru, kao crkveni praznik, i kao "školska slava" u Srbiji i Republici Srpskoj.
Zbog jakog Savinog kulta, srpsko pravoslavlje se nekad naziva i svetosavlje.
U svim školama u Srbiji se Sveti Sava obeležava, pa i u opštini Paraćin. Sve škole ovaj dan praznuju u ime velikog srpskog prosvetitelja, pa su deca pripremali žito koje bi nosili u školu, a zatim u organizovanim grupama sa učiteljima i nastavnicima odlaze u Crkvu. Kako je u svim osnovnim školama u Paraćinu i okolnim selima ovaj dan je neradni dan, pa se ovaj običaj koji se godinama održavao više ne upražnjava, ili se đaci okupe na seču slavskog kolača. Škole u Srbiji obeležiće Svetog Savu, dan duhovnosti, školsku slavu u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva. Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu.
U odluci tadašnjeg Popečiteljskog prosveštenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za “patrona svih naših škola i da se najsvečanije proslavlja”.
Savindan se u školama slavio sve do 1945. godine, kada je ukinut, odlukom tadašnjih vlasti.
Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, od devedesetih godina prošlog veka ponovo se praznuje u obrazovno-vaspitnim ustanovama.
Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova.
Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, sveti Sava je osnovao manastir Hilandar i izgradio još 14 manastira, zbog čega je ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj gori. Godine 1208, u manastiru Studenici nad očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je svoju zavađenu braću Vukana i Stefana.
Preminuo je u tadašnjoj bugarskoj prestonici Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za Bugarsku arhiepiskopiju. Prema zapisima iz tog vremena, glas o njegovoj smrti stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.
Njegove mošti su iz Trnova prenete i sahranjene u manastiru Mileševi 6. maja 1237. godine.
Mošti je spalio Sinan-paša 1594. godine na Vračaru. Na tom mestu sada je spomen-hram posvećen Svetom Savi.
Crkva Svete Trojice u Paraćinu ima službu i otvorena je za sve vernike.
M.S.
- Detalji
Akademija Oxford u Paraćinu, pored kurseva stranih jezika u saradnji sa privatnom srednjom školom iz Kragujevca ‚‚Sveti Arhangel‚‚ nudi i stručne:
• prekvalifikacije-pruža mogućnost promene obrazovnog profila posle završene bilo koje srednje škole u četvorogodišnjem trajanju.
• dokvalifikacije-pruža mogućnost promene obrazovnog profila posle završene škole u trogodišnjem trajanju i prelazak na viši stepen stručne spreme.
• stručno osposobljavanje-sticanje stručne spreme nakon završene osnovne škole.
Redovno školovanje
Srednja škola „Sveti Arhangel“ je u školskoj godini 2014/2015 upisala jedno odeljenje redovnih učenika prvog razreda svoje ekonomske škole za obrazovni profil Ekonomski tehničar. Na taj način, nakon samo godinu dana postojanja, škola je krenula u ostvarivanje zacrtanog cilja – redovno školovanje uz najveći kvalitet obrazovanja.
Vanredno školovanje
Što se konkretno vanrednog školovanja u ovoj privatnoj školi tiče, bitno je da škola poseduje akreditaciju i da sistem vanrednog školovanja, ništa nije manje kvalitetan mereno količinom znanja koje polaznici stiču, u odnosu na sistem redovnog školovanja. Iako učenici ove škole, nisu u obavezi da svakodnevno prisustvuju nastavi, oni su u stalnom kontaktu sa profesorima, od kojih dobijaju sve informacije koje su im neophodne za polaganje predmeta, i sticanje odgovarajućeg znanja.
Gimnazija
U okviru škole Sveti Arhangel sa radom je otpočela i gimnazija. Pogodna je za pojedince, koji žele da nastave školovanje na nekoj od viskokoškolskih ustanova u zemlji ili inostranstvu ili za one polaznike, koji se još uvek nisu opredelili za određeno zanimanje, već će to uraditi po upisu odgovarajuće visokoškolske ustanove.
Ekonomska škola
U okviru ekonomske škole, vrši se obrazovanje kadrova zarad u oblasti finansija prava i administracije. Lica koja odluče da se bave ovim zanimanjem, postaju važan deo oraganizacija u kojima započnu svoj radni vek usled prirode posla kojim će se baviti u njima. Sva zanimanja koja se obavljaju nako završetka ove škole, kompleksna su i zahtevna, te je za njihovo obavljanje, neophodno i zavidno praktično znanje. Organizovane su i stručne prakse za polaznike. Smerovi
• Ekonomski tehničar
• Finansijski tehničar
• Trgovinski tehničar
Turištička škola
Široka lepeza zanimanja koja se mogu obavljati po završetku ove škole, omogućavaju olakšano zapošljavanje polaznika, a da bi ih učini još konkurentnijim na tržištu rada, obezbedili su im praksu u najznačajnijim turističkim objektima u gradu i obezbedili predavače sa višegodišnjim iskustvom u ovoj oblasti. Smerovi
• Turistički tehničar
• Kulinarski tehničar
• Ugostiteljsli tehničar
Pravno birotehnička škola
Ova škola školuje kadrove, koji će biti zaposleni u delatnostima vezanim za administrativne poslove, kako u privatnom tako i u državnom sektoru. Administracija je stub svake organizacije.
Smer - Pravni tehničar.
Saobraćajna škola
Oblast saobraćaja usled dinamike promena vezane za nju, doživljava veliku ekspanziju, koja zahteva moderno školovane i stručne kadrove, koji će moći da tu promenu prate i usmeravaju. Usled toga je odlučeno otvaranje saobraćajne škole, kako bi obezbedili kadrove za kojima postoji potražnja na tršištu rada, što za posledicu ima olakšano zapošljavanje polaznika koji ovu školu završe. Smerovi
• Tehničar drumskog saobraćaja
• Tehničar vuče
• Tehničar tehničko-kolske delatnosti
• Saobraćajno transportni tehničar
• Tehničar za zaštitu od požara
• Transportni komercijalista
• Tehničar obezbedjenja
Carinska škola
Oblast carine, obuhvata kontrolu uvoza i izvoza robe, t.j. kontrolu njene ispravnosti, kvaliteta, proveru poštovanja propisa pri njenom uvozu i izvozu, kao i primenu odgovarajućih mera radi zaštite domaće privrede.
Smer - carinski tehničar
Medicinska škola
Radi se o školi za koju je neophodno pre svega obezbediti saradnju sa raznim kako privatnim tako i državnim medicinskim ustanovama, kako bi kadrovi koji iz naše škole izlaze, bili valjano obučeni za rad tokom kojeg im je ljudski život u rukama. Usled toga za sve obrazovne profile u okvirunaše medicinske škole obezbeđena jepraksa i na nju je stavljen poseban naglasak.
Smerovi
• Medicinska sestra - vaspitač
• Medicinska sestra - tehničar
• Laboratorijski tehničar
• Farmaceutski tehničar
• Kozmetički tehničar
• Pedijatrijska sestra - tehničar
• Fizioterapeutski - tehničar
Elektrotehnička škola
Za otvaranje ove škole, odlučili smo se usled toga što su uvideli veliki jaz između ponuda kadrova koji se školuju u školama sličnog profila i potražnje za tim istim kadrovima. Zato otvaranjem ove škole, smanjuju potražnju koja postoji za ovom vrstom kadrova, time što će na tržište rada ubaciti kadrove koji usled kvaliteta školovanja kod nas poseduju povećanu konkurentnost na tržištu rada, što će za posledicu usled svega prethodno navedenog, imati brzo zaposlenje istih.
Za sve dodatne informacije možete posetiti web sajt Srednje škole „Sveti Arhangel“
- Detalji
U petak 23. Januara 2015. godine je u kulturnom centru Paraćin održan Svetosavski pesnički maraton, što je izazvalo veliku pažnju i veliki broj učesnika. U proteklih godinu dana književni klub Mirko Banjević se potrudio da okupi mlade pesnike i pisce sve u cilju očuvanja lepe pisane reči. Na jubilarnom svetosavskom pesnickom maratonu odazvalo se oko 80 pesnika. Od tolikog broja čak dvadeset učesnika je svoja dela prezentovalo u revijalnom delu, i ako nisu svi uspeli da pročitaju zbog kratkog vremenskog perioda. Program je otpočeo sa himnom Sveti Sava koju je izveo hor Sv. Trojica iz Paraćina. Program je vodio književnik TomislavĐokić, a predsednica kluba Olga Mančić Ružić Lodika pozdravila je goste i otvorila početak takmičenj. Predhodno je Đorde Petković besedio a deca iz Ražnja brat i sestra Vasilije i Sara Stolić pojali Miloševku i Ko udara tako pozno...
Na dvadesetom svetosavskom pesničkom maratonu dodeljene su tri nagrade i pet pohvala, dve diplome, jedna povelja i dva priznanja.
U takmicarskom delu velika nagrada Venedikt Crepović dodeljena je Iračaninu koji živi u Beogradu Sabahu al Zubeidiju za pesmu Moja Srbija. Sabahova dela su paraćinci već ranije imali prilike da čuju kada je imao promociju knjige i kada je gostovao na književnim sedeljkama koje je organizovao klub Mirko Banjević.
Drugu veliku nagradu dobio je Životije Popovic Pop i treću veliku nagradu Dragomir Bodić koja se dodeljuje do trideset godina pesniku iz Republike Srpske, tačnije iz Bjeljine Mihajlu Vasiću.
Poeta Primus dobila je pesnikinja iz plane Gordana Pešić.
Predsednica je Mili Markovic članici matičnog kluba dodelila priznanje, i književnik Migan Gligorijević, je za svoj knjizevni opus dobio priznanje ..
Pohvale su otišle u Leskovac, Skoricu, Trstenik...
Učestvovali su pesnici iz 16 gradova, crkveni hor iz Paraćina i pojci Vasilije i Sara Stolić, iz Ražnja.
Nagrada "Mirko Banjević" - Životije Popović Pop , Skorica, nagrada "Venedikt Crepović" - Sabah al Zubeidi, Beograd, Irak, nagrada "Dragomir Bodić" - Mihajlo Vasić, Bijeljina, Pohvale Slađana Mandžukić, Nada Novaković (TS) Gorica Stanković (Leskovac), Nenad Krstić.
M.S.