Poslednjih godina su ljudi u prevelikom stresu, kako zbog obaveza na poslu, tako i zbog porodice, finansijskog stanja, igrica, tehnoligija u koje se ne razumeju. Sve je više onih koji se žale, a ništa ne preduzimaju da promene svoj život. Skoro se desio slučaj samoubistva kada je čovek otpušten sa posla, zbog sitne krađe. Poslodavac naravno ne dozvoljava da ga potkradaju, ali šta je ono što se prelomi u čoveku da se odluči na takav korak? Brz život, problemi, ili jednostavno genetske predizpozicije, kako pojedini naučnici tvrde? Svako stres podnosi na drugačiji način, a nije mali broj onih koji misle da će ubistvom ili samoubistvo rešiti probleme.
Nedovoljna komunikacija, takođe može predstavljati problem. Ako dao primer da muž i žena, rade u različitim smenama, vide se tek uveče, i progovore nekoliko rečenica, stvaraju pritisak koji je obostran. Ona je opterećena poslom i nema vreme za njegove probleme, on takođe. Da li je bolje rešenje razvod braka, ili život u iluziji, od danas do sutra, dok nekom ne padne mrak na oči i povuče okidač?

 

presuda

 

U našem gradu je sve više slučajeva povređivanja.
Trećeg septembra 1987. godine bivšu državu je zadesila jedna od najvećih tragedija u tad nedodirljivoj i veličanstvenoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Vojnik albanske nacionalnosti Aziz Keljmendi te je večeri u kasarni u Paraćinu automatskom puškom ubio četvoricu regruta, te ranio još pet.
Časlav Sokolović (52) iz Tekije kod Paraćina pucao iz pištolja svojoj supruzi Milanki (47) u glavu, pa izvršio samoubistvo! Tela supružnika pronađena pored njihovog „juga" u blizini autoputa.
Kristijan Jovanović (20) iz Ćuprije, koji je ubijen tokom tuče u blizini benzinske pumpe "Vuk petrol", najverovatnije je bio žrtva zelenaškog duga, zbog kog je došlo do sukoba.
Kolima udario čoveka koji mu je nožem ubo oca! Incident se dogodio u Ulici Kneza Miloša. Nakon kraće svađe, muškarca koji je nožem ubo u rame Paraćinca, kolima je počeo da juri sin napadnutog.
Slučaj Topčider je naziv koji se koristi u medijima za istragu o smrti dvojice gardista Vojske Srbije i Crne Gore Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića. Jakovljević i Milovanović su poginuli 5. oktobra 2004, dok su bili na straži u blizini vojnog podzemnog skloništa „Karaš“.
Ovo su samo neki od primera. Ljudi će se uvek sukobljavati, svađati i pokušavati da probleme reše batinama i ubistvima. A šta je sa porodicama tih ljudi? Koliko njih je u gore navedeni primerima sahranilo muža, oca, brata, sestru? Da li ubice razmišljaju normalno? Sigurno da ne. Da razmišljaju ne bi učinili tako nešto. Ima i onih o kojima država jedva vodi računa, a ni oni sami o sebi ne znaju da vode, jer su godinama bez posla, piju, drogiraju se, izazivaju probleme na svakom koraku, dok ih jednog dana ne pronađu sa iglo u ruci, ili prebijene i bačene u nekoj jaruzi...
Šta je sa onima koje puste iz kazneno popravnih ustanova, i istog dana se napiju da proslave, pa naprave još neki problem? Da li se oduzimanje nečijeg života može proceniti kaznenim merama od 5, 10, 20 godina? Retko ko se od njih pokaje zbog učinjenih stvari, već na slobodu dođu sa još više problema noseći traume iz zatvorskih krugova...

M.S.

Mali oglasi Paraćin