Hristos Voskrese
Uskrs ili Vaskrs je pored Božića, jedan od najvećih praznika koji hrišćani obeležavaju širom sveta, slaveći Hristov povratak u život - vaskrsnuće. Veruje se da je Hrist doživeo vaskrsenje trećeg dana po raspeću, koje se palo u petak, koji je kod nas poznat kao Veliki petak. Uskrs je pokretni praznik, što znači da se pomera svake godine, ali se uvek pada kod istočnih hrišćana u periodu od 4. Aprila do 8. Maja, a kod zapadnih hrišćana u periodu između 22. Marta i 25. Aprila. Ove godine se pogodilo da se katolički i pravoslavni Uskrs pada istog dana.
Pripreme za Uskrs se razlikuju od mesta do mesta, ali ono što je zajedničko svima je farbanje uskršnjih jaja. Ranije su se jaja farbala uglavnom lukovinom i prirodnim bojama koje biljke ispuštaju pri kuvanju, ali sada se farbaju veštački prerađenim bojama. Sela još uvek neguju običaje da se ujutru na Veliki petak ofarbaju tom starom tehnikom i ukrase raznim listićima, cvetovima, vunicom, i uvežu, a potom potope u lukovinu, koja se dobija od ljuske crnog luka. Danas je pomodarstvo dovelo do toga da se sve višeupotrebljavaju trake, veštačke boje, cirkoni, šljokice, nalepnice kojima se ukrašavaju jaja.
Prvo jaje koje se spusti u vodu i ofarba ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća. Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje. Decu valja dotaći crvenim jajetom kako bi bila crvena i zdrava tokom godine. Prvo se treba omrsiti uskršnjim jajetom.
Ono što se i dan danas očuvalo je upravo bojenje jaja, ali je kod mnogih koji žive u gradovima Uskrs Hristovog vaskrsnuća išlo u crkvu, da bi se pričestili oni koji su ispoštovali post. Sve je više onih koji post jedva izdrže nedelju dana, a još je više onih koji poste samo petkom, a o odlasku u crkvu i ne razmišljaju. Retke su porodice koje se okupljaju na zajednički Uskršnji ručak. Veruje se da taj dan treba biti ispunjen ljubavlju i smehom, kao radost što je Hrist pobedio smrt i progonstvo, i kao sećanje na stradanje sina Božjeg.
Na dan Uskrsa neizostavno je i kucanje ili tucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe.
U Paraćinu se na Veliki petak ljudi okupljaju u crkvi Svete Trojice, na službu, a u nedelju na pričest. Svake godine je crkva puna vernika, koji su došli da odaju počast Hristovom stradanju, od onih najmanjih pa do starih, koji dođu uz pomoć porodice. Na Uskrs se vernici pozdravljaju sa „Hristos vaskrse!“ i odgovaraju pozdravom „Vaistinu vaskrse!“.
M.S.