2014
- Detalji
U Dankovu, na međunarodnoj pruzi Beograd - Niš, noćas oko 23 sata, putnički voz udario u automobil i tom prilikom je smrtno stradao vozač automobila, izjavila je jutros Tanjugu portparolo Policijske uprave u Jagodini Gordana Cvetić.
Voz je gurao automobil više stotina metara i zaustavio se tek ispred mosta u blizini Štofare.
Nesreća se dogodila na pružnom prelazu kada je bila spuštena rampa, a vozač automobila pokušao da prođe pored branika, dodala je Cvetić.
Posle udara voza automobil se zapalio, pa su intervenisali lokalni vatrogasci.
Izvor Tanjig
- Detalji
U danima praznika Euro-Lin iz Paraćina će saobraćati po sledećem redu vožnje.
Prigracki saobraćaj
01.01.2015 Paraćin - Jagodina nema polaska, dok sve linije ka seoskim mesnim zajednicama će saobraćati samo radnički polazci.
02.01.2015 Paraćin - Jagodina nedeljni red vožnje, dok sve linije za seoske mesne zajednice saobraćaće samo radnički polazci.
Božić
07.01.2015 godine Paraćin - Jagodina ne saobraća, dok sve linije za sela će saobraćati samo radnički polazci.
Međugradski saobraćaj
07.01.2015 godine neće saobraćati.
Za sve dodatne informacije možete kontaktirati autobusku stanicu Euro-Lin u Paraćinu.
- Detalji
Četiri stana i krovna konstrukcija je izgorela sinoć oko 21:15 sati, u potkrovlju zgrade u Ulici Mihajla Pupina 4 u Paraćinu.
Stanari cele zgrade su brzom intervencijm Vatrogasno spasilačke jedinice evakuisani i nije bilo povređenih i stradalih stanovnika, izjavila je jutros Tanjugu portparol Policijske uprave u Jagodini Gordana Cvetić.
Cvetić je dodala da je požar brzo ugašen, a danas će biti nastavljen uviđaj i nakon veštačenja, znaće se više detalja o uzroku požara i visini materijalne štete.
Fotografija preuzeta sa facebook-a
- Detalji
Nova godina je dan kada po solarnim i sličnim kalendarima počinje sledeći kalendarski, datumski, ciklus, odnosno to je prvi dan u sledećoj godini.
U svim kulturama koje koriste godišnje kalendare dolazak nove godine se proslavlja kao praznik. U današnje doba, većina zemalja je prihvatila računanje vremena po gregorijanskom kalendaru i početak nove godine računa od 1. januara. Proslava Nove godine je u Jugoslaviji poseban značaj počela da dobija posle Drugog svetskog rata kada se pokušao suzbiti značaj koji je veliki deo hrišćanskog stanovništa sa tih prostora pridavao proslavi Božića, tako što se pažnja usredsredila na do tada manje proslavljanu i religiozno nepopularnu „Novu godinu“. Ovim se sa jedne strane izbegla (mada po nekima samo prividno) jedna manifestacija podvojenosti zbog kalendara stanovništva na religijskoj osnovi, ali se sa druge strane, po mišljenjima dela Jugoslovena, nepravedno stvarala opšta neprijateljska atmosfera prema onima koji su se odlučivali da nastave sa tradicijom proslave Božića. Ipak, može se primetiti da je u verski i kulturno heterogenoj zemlji bilo zgodno imati zajednički praznik, kao što je međunarodna Nova godina.
Kako se poslednjih godina sve više troši novac na izlazak za doček i same pripreme dočeka Nova godina je izgubila smisao proslavljanja, kakav je imala u osnovi. Ljudi su time započinjali novi ciklus, molili se za zdravlje, i blagostanje želeći dobro od samog početka tog novog ciklusa. Sve je više onih koji doček nove godine, praćeni novim trendovima, proslavljaju u raznim kafićima, restoranima, ili na trgovima, sve u cilju dobrog provoda. Kako su društvene mreže preokupirale umove ljudi, veliki je broj onih koji ideje za doček nalaze preko raznoraznih agencija, odlaze iz grada u organizovanim grupama, ne bi li mogli da se pohvale da su imali najbolji doček ikada. Malo je onih koji Novu godinu dočekuju u krugu porodice, ali zasigurno svi jedva čekaju nekoliko dana odmora koji slede zbog praznika. Svaka osoba koja se priprema za doček, bilo da je u krugu porodice, sa prijateljima, ili negde van grada želi da u Novoj godini bude srećnija, bogatija, zdravija.
Deda Mraz, takođe Božić Bata je izmišljeni lik koji donosi deci poklone na Badnje veče,Božić ili na dan Svetog Nikole (u zapadnoj kulturi) ili za Novu godinu (u istočnoevropskim državama). Verzije i ime ovog lika variraju među različitim kulturama,religijama i narodima.
Poreklo ovog lika je iz starih religija germanskih i slovenskih naroda. Pokrštavanjem ovih naroda, njihova verovanja su kombinovana sa likom hrišćanskog episkopa Nikole.
Brojne paralele su povučene između Deda Mraza i Odina, glavnog božanstvagermanskih naroda pre njihovog pokrštavanja. Pošto su mnogi od ovih elemenata nevezani sa hrišćanstvo, postoje teorije o paganskom poreklu raznih običaja. Kod Slovena, Deda Mraz je nekada bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. Zajedničke osobine ovih bogova su odredile i početno verovanje u Deda Mraza - on je u početku otimao decu i odvodio ih u svom džinovskom džaku. Da bi otkupili decu, roditelji su morali da mu daju poklone. Ipak, sa protokom vremena, sve se okrenulo naopačke; pod uticajem hrišćanstva, lik Deda Mraza je izmenjen, postao je ljubazan i počeo je da daje poklone deci.
Bilo da ste kod kuće, u kafiću, restoranu, svima želimo dobar provod, i što srećniju i veseliju Novu 2015. godinu.
M.S.
- Detalji
Ova godina je već pri kraju a brojne kulturne manifestacije su obeležile ovu godinu, uprkos teškim problemima koje je poplava u Maju mesecu donela sa sobom. Na neke od njih ćemo podsetiti naše građane, sa željom da sledeće godine bude još više kulturnog sadržaja.
Početkom godine, odmah nakon praznika su članovi kluba Mirko Banjević organizovali tradicionalni Svetosavski maraton, a već sledećeg meseca knjiga Vladice Milenkovića ZA SVAKI SLUČAJ je promovisana u Kulturnom centru u Paraćinu, nakon čega su usledile brojne promocije širom Srbije. U februaru je takođe promovisan Istorijski atlas župe Levač, Miroslava Simića, a nakon toga Temnićki zbornik, posvećen selu Bačina, čiji su priređivači bili Đorđe Petković i dr. Predrag Jašović.
U martu mesecu su promovisane knjige Mačka bez jedne cipele, Miodraga Stošića, i knjiga satiričnih priča Pisma iz Srbije, bojana Ljubenovića. Veče ljubavne poezije je povodom praznika Mladenci održano u realizaciji članova kluba Mirko Banjević.
U aprilu je održano predavanje Sanele Feković, integracijom do zdravog života, predavanje profesora doktora Svetozara Radišića na temu Misaoni izazovi, i predavanje dr Svetlane Goge Kostić Džolić Tehnika ispitivanja sopstvenih misli, sa pratećim radionicama.
Maj mesec je zahvatila poplava koja je uticala na sve pa i na odlaganje planiranih aktivnosti, ali zato već u junu su članovi kluba Mirko Banjević održali književnu sedeljku gde su stari i novi članovi predstavili svoje stvaralaštvo. Predstavljena je i knjiga Marije Prgomelje Alter ego, zbirka pesama.
U Septembru su članovi Vukove zadužbine bili gosti paraćinskog kulturnog centra, a nakon toga je usledila promocija mlade spisateljice Ane Berbakov, i njenog krimi romana Operacija Eros. Jedan od gostiju bila je i Maja Volk koja je promovisala krajem septembra knjigu Umetnost življenja.
Početkom oktobra svoje pesme su čitali Tromoravci, pesnici iz Paraćina, Ćuprije i Jagodine, a sredinom meseca održano je predavanje Pomoć u masovnim nesrećama, Tamare Klikovac.
Početkom novembra je još jedno predavanje bilo propraćeno velikim interesovanjem pod nazivom Stres i psihosomatske smetnje, dr Gordane Nikolić. Sredinom novembra je održana još jedna književna sedeljka, a krajem meseca u Ekonomskoj Školi promocija pesama Jelice Ivanović Ružin kofer. Na kraju meseca održana je satirična pozornica Žikišon, i promovisana zbirka pesama za decu Dve kafe za Žirafe Tomislava Đokića.
Početkom decembra je Radmila Miljković održala promociju nove knjige Trag u vremenu, a krajem meseca velika književna sedeljka članova kluba Mirko Banjević, gde su članovi prikazali svoje nagrade, priznanja, knjige koje su objavljene protekle godine. Veliki broj mladih se prikljuio klubu 2014. Godine, i uz pomoć saveta starijih već se mogu pohvaliti nagradama, pa tako se po broju nagrada već izdvajaju Milena Stojanović, čiji roman Petruški zmaj izlazi 2015. Godine, Ilija Ilić, srednjoškolac, Stefan Lazarević, Jovana Đorđević, koji su svojim pričama i poezijom za veoma kratko vreme postigli izvanredne rezultate.
Na književnoj sedeljci Olga Mančić Ružić je dodelila i priznanja za veliki doprinos dr Predragu Jašoviću, Đorđu Petkoviću i Gordani Vojinović, uz čiju pomoć se ove sedeljke i održavaju. Brojne nagrade, pohvale i priznanja, ove godine pripale su i dugogodišnjim članovima ovog kluba Olgi Ružić, Dušanu Ružiću, Radmili Miljković, Đorđu Petkoviću, Svetlani Tanić i mnogim drugim članovima.
Nadamo se samo da će naredna godina biti još uspešnija.
M.S.