Početna
Partly Cloudy

33°C

Paraćin

Partly Cloudy

Humidity: 35%

Wind: 3.22 km/h

  • 6 May 2015

    Thunderstorms Late 34°C 17°C

  • 7 May 2015

    AM Clouds/PM Sun 24°C 11°C

Share

 

Posle više potencijalnih kupaca koji su proteklih meseci odmeravali objekte i opremu "Štofare" u stečaju, te jedne neuspele licitacije, kompletna imovina ove fabrike konačno će biti prodata.

Po rečima Saše Jovanovića, stečajnog upravnika, 25. aprila je sa firmom "Fisek internacional" čije je sedište u Beogradu potpisan predugovor o prodaji i već je uplaćen depozit od 30 miliona, a precizirano je i da - u roku od 90 dana - bude isplaćena ukupna kupoprodajna cena, odnosno 108 miliona dinara.

 

stof

 

- Ako ne uplati preostalih 78 miliona, depozit neće biti vraćen kupcu, pa nema razloga da sumnjamo u uspešno okončanje prodaje. Inače, sa uslovima i načinom kupovine složio se i odbor poverilaca. Po isplati, sklapa se ugovor o prodaji i "Fisek internacional" postaje vlasnik - objašnjava Jovanović i dodaje da su osnivači pomenute firme turski državljani.

 

Niko još ne govori šta će kupac raditi sa imovinom "Štofare", niti je obelodanjeno koja je osnovna delatnost "Fisek internacionala". Nekadašnji radnici maštaju o tome da se ponovo pokrene tekstilna proizvodnja, ali su svesni da će i bilo koji drugi posao u odavno napuštenim halama značiti otvaranje novih radnih mesta.

 

Prodaju oko 30.000 kvadrata pod objektima i sedam hektara zemljišta, uključujući i opremu, željno su išekivali i nekadašnji radnici "Štofare" - kako bi, konačno, došli bar do dela svojih potraživanja. Zbog toga stečajni upravnik objašnjava da će se glavna deoba vršiti kad Privredni sud donese rešenje, te precizira da će biti dovoljno novca za radnička potraživanja u prvom isplatnom redu.

 

 

Od pomenutih 108 miliona, najpre će se isplatiti poverioci koji imaju hipoteke nad opremom i mašinama, a to su banke i Poreska uprava. Posle toga, procenjujem da će biti dovoljno sredstava da nekadašnji zaposleni dobiju minimalne zarade za godinu dana, a biće im plaćeni i dvogodišnji zaostali doprinosi. Nešto sredstava ostaće i za takozvani treći isplatni red, ali još ne znam u kom procentu - navodi Jovanović.

 

Izvor Novosti

Prilog RTV M Paraćin

 
Share

 

Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović posle usvajanja odluke o privatizaciji Radio Paraćina potvrdio je da je svim zaposlenima u tom mediju ponuđeno da pređu u javni sektor, odnosno opštinu ili javna preduzeća i ustanove, kao i da je privatizacija medija ravna njihovm gašenju.

Opština Paraćin je stalno zaposlenima u Radio Paraćinu ponudila da shodno kvalifikacija i potrebama opštinskih službi pređu u javni sektor. Neće biti više novinari ili voditelji programa, ali biće zaposleni u okviru stručne spreme. Potrebni su nam radnici određenih profila, jer godinama unazad opština nema mogućnost da angažuje nove ljude u opštinskim službama, jer to zakon nije dozvoljavao, niti smo imali saglasnost. Opština Paraćin ima trenutno 30 odsto manje radnika, nego što je zakonom dozvoljeno. Za razliku od drugih opština zaposlene u medijima nismo ostavili na cedilu - objasnio je Paunović.

 

paracin-centar


On je ustvrdio da “opštinski interes svakako nije da se prodaje javna imovina po knjigovodstvenoj vrednosti”, te da je organizovan Odsek za informisanje koji će služiti za informisanje građana o radu opštinskih službi.

Pre 12 godina, kada se pripremala privatizacija našeg lokalnog medija, vodili smo računa da zaposleni ne ostanu na ulici. Veći broj radnika tada je prihvatio druge poslove od pomoćnog radnika do komunalnog inspektora u zavisnosti od stručne spreme. Lokalni medij je tada imao 55 zaposelnih. U međuvremenu, od više desetina privatizovanih lokalnih medija samo je jedan ostao u funkciji i nastavio da radi, ostali su ugašeni - rekao je Paunović.

izvor: Blic

 
Share

Ponedeljak 20. aprila 2015. godine u Galeriju Kulturnog centra u Paraćinu, održaće se koncert za violu učenika Škole za muzičke talente iz Ćuprije, klasa profesora Miloša Simića. Početak koncerta je u 19:00.

klasika

Škola za muzičke talente osnovana je 1973. godine na inicijativu Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Najpre je bila oglednog karaktera i pod stalnim nadzorom muzičkh stručnjaka. Tek učešćem na Republičkom takmičenju 1977. godine, gde je osvojila sedam prvih nagrada, i ponovljenim uspehom na Saveznom takmičenju, škola stiče svoj legitimitet.

Škola može da se pohvali i velikim brojem nagrada i priznanja. Škola je, samo u 2005. i 2006. godini, na Republičkim takmičenjima osvojila specijalnu nagradu za orkestar, osam laureata, 15 prvih nagrada, dve druge i jednu treću. U istom periodu, na takmičenju u Mađarskoj, orkestar je osvojio summa cum laude, a kvartet laureat.

Pored ovih, tu je još preko 300 nagrada na domaćim i stranim takmičenjima i festivalima ansambala i solista škole.

 
Share

 

Na današnji dan, 12. April pravoslavni hrišćani će širom sveta obeležiti Uskrs. Uskrs je najveći hrišćanski praznik, koji proslavlja veliki broj vernika jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao najveću pobedu vere i života nad smrću.

 

Hristos Voskrese

 

srecan uskrs

 

 

Stari običaj kako u opštini Paraćin tako i u ostalim mestima je da se na Uskrs skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hrist, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Ono što nas je crkva učila je da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju u samu zoru, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su
čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme. Pesma koja je ostala u našoj opštini upamćena i koju svako dete zna naglašava se stihovima Hristos Voskrese, radost donese...

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, posto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

U Crkvi svete Trojice u Paraćinu, se kao i svake godine održava služba, a počinje oglašavanjem zvona u ponoć, kao simbol praznika na čiji je dan vaskrsao sin Gospodnji Isus Hrist.

Za vernike je Veliki petak značajan praznik jer se kao simbol krvi koju je Isus prolio farbaju ponajviše kokošja jaja. U našem kraju ostao je stari seoski običaj farbanja jaja lukovinom, ljuspama od crnog luka, koprivom, ali je sve više onih koji farbanje obavljaju fabričkim bojama, gelovima i raznim uljima. Prvo jaje koje se ofarba čuva se u kući preko cele godine. Često su žene u našoj opštini ujutru na veliki petak sakupljale listove raznih veličina i time ukrašavala jaja posvećena Uskrsu.

Sličan je običaj kod starih slovena kada su na samom pragu proleća farbali jaja crvenom bojom kao simbol novog rađanja proleća i buđenja prirode, koja je u toku zime pala u mrtvilo.

Crkva je celog dana otvorena za vernike i pričest nakon uskršnjeg posta.

M.S.

 
Share

 

Delegacija Srpske fabrike stakla (SFS) razočarana je epilogom razgovora u Ministarstvu privrede o opstanku firme i deblokadi računa. Jer, sagovornici su se ogradili od duga koji država ima prema SFS na ime ranije sprovedenog socijalnog programa, a račun fabrike blokirao je "Srbijagas", pa bi firma mogla da završi i u stečaju!

 

sfs-paracin

 

S obzirom na to da nije ponuđeno bilo kakvo konkretno rešenje, predstavnici dva reprezentativna fabrička sindikata - Borivoje Jevtić i Živojin Matejić - kažu da im je poslednja nada primijer Vučić...

Podsetimo, Staklara i sindikati od države traže da se obavi kompenzacija, tim pre što SFS "Srbijagasu" duguje 220 miliona dinara, dok obaveza države prema toj fabrici premašuje dva i po miliona evra (oko 300 miliona dinara), pa bi prostim "prebijanjem dugova" njihov račun bio - odblokiran.

- Kada je, po potpisivanju kupoprodajnog ugovora sa međunarodnim konzorcijumom "Glas industri", realizovan socijalni program, dogovoreno je da se isplati 300 evra po godini ukupnog staža radnicima koji se prijave da odu. Vlasnik je trebalo da obezbedi 160 evra, a država 140 i iz firme je otišlo 480 radnika. Stranci su platili svoje, a Srbija u tom momentu nije imala novac, pa je dogovoreno da ostatak bude refundira, ali se to do danas nije dogodilo - objašnjava Borivoje Jevtić, predstavnik sindikata "Nezavisnost", navodeći da su im u Ministarstvu privrede rekli da kompenzacija ne može da se izvrši jer, navodno, 2012. sredstva za to nisu ni bila planirana u republičkom budžetu.

S druge strane, krajem marta, Agencija za privatizaciju obavila je poslednju kontrolu ispunjenja kupoprodajnog ugovora, nezvanično se saznaje da su pronađene neke zamerke - za koje sindikalci tvrde da su sitne - ali bi zbog toga aranžman sa novim vlasnikom mogao biti raskinut i to bi bilo pogubno za fabriku. Agencija je, ipak, priznala investicije od čak 116 miliona evra, što je dva i po puta više od dogovorenog...

Zbog tih birokratskih zavrzlama, čini mi se da je neko namerno smislio da Srpsku fabriku stakla uvede u stečaj i potom je kupi budzašto. Pri tome, nas 855 zaposlenih ne znamo kakva nas sudbina čeka - zaključuje Živojin Matejić, predsednik Samostalnog sindikata SFS.

Izvor Novosti

 
 

Vaše fotografije sa Instagrama #paracin