Početna
Clear

2°C

Paraćin

Clear

Humidity: 94%

Wind: 3.22 km/h

  • 19 Dec 2014

    Clear 9°C 2°C

  • 20 Dec 2014

    Partly Cloudy 9°C 1°C

Share

 

Paraćinci su 3. Decembra u prostorijama kulturnog centra imali priliku da vide izložbu U Sobi – Slavice Kostić Rakočević. Slavica Kostić Rakočević, rođena 1968.godine u Paraćinu, diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna 1993.godine na odseku dizajn keramike i stakla, član ULUPUDS-a. Živi i radi u Paraćinu. Slavica je pristala da odgovori na neka naša pitanja, i predstavi svoj rad.

 

u-sobi-slavica2

 

Odakle ljubav prema izradi keramike i nameštaja?
Ljubav prema keramici je nastala u trenutku kada sam razbila dršku na šolji moje mame i upropastila joj omiljeni servis za kafu. Tada sam odlučila u sebi: "Draga mama, naučiću da pravim šolje i napraviću ti još lepši servis". .. U trenu se stvorila ljubav prema keramici.
Enterijer i nameštaj mi je oduvek bio interesantan, naročito stare napuštene kuće, po mogućstvu  buržujske, kroz čije prozore smo virili kao deca i tražili duhove i veštice. U tim kućama je zaista bilo duhova, neki su ih videli, neki ne... U svakom uglu napuštene, prašnjave sobe, pune paučine, na svakom krevetu, iza stakala starog kredenca, u poluotvorenom ormanu, pored porcelanske lutke...svuda ih je bilo...Dečija mašta je bila probuđena i u tim trenucima putovali smo kroz vreme.

 

Koliko dugo se bavite ovim poslom?
Završila sam Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na odseku Keramika i staklo i tada sam počela da radim sa glinom. Ubrzo posle fakulteta, počela sam da radim u Srpskoj fabrici stakla, kao dizajner stakla, sa divnim ljudima i profesionalcima, Aleksandrom Portnojem i Zoranom Jovanovićem-Spekijem.  Tada sam radila dizajn na računaru, tehničke crteže i prikaze, predloge  dizajna ambalažnog stakla, stakla za ugostiteljstvo, gde sam stekla iskustvo u oblasti dizajna industrijske proizvodnje. Keramikom sam intenzivno počela da se bavim kada sam prestala sa radom u SFS. Rad u fabrici je ostavio uticaja na moj izraz, gde sam nastavila da razmišljam "dizajnerski", izbegavajući keramičku skulpturu i radeći isključivo upotrebne predmete, prilagođene tržištu i manjim serijama. Prošlo je od tada oko deset godina.

 

Da li vam to predstavlja primarno zanimanje ili se bavite još nečim?
Predajem Likovnu kulturu u Tehnološkoj školi u Paraćinu, ali se ipak identifikujem sa radom u glini u svom ateljeu i to smatram svojim primarnim zanimanjem. Bavim se i jogom i tai čijem, i njih smatram svoji tercijarnim, odnosno kvartarnim zanimanjem. Težim ka kvinti i dalje, do oktave. Sve što me zanima je moje zanimanje.

 

Da li se ljudi interesuju za vaš rad?
Interesuju se, i hvala im na tome.

 

u-sobi-slavica3

 

Kako ste zadovoljni izložbom koja je održana u Kulturnom centru?
Zadovoljna sam. Cilj mi je bio da prikažem tehniku INKRUSTACIJE, koja podrazumeva umetanje keramike u drvo, koja nije viđena do sada (koliko ja znam...) i koju koristim kao dekoraciju nameštaja, u vidu jednog diskretog friza. Ornament je u obliku keramičkih pločica kvadratnog oblika, koje imaju kao motiv apstraktne simbole. Simboli su nastali metodom intuitivne vizuelne selekcije, i predstavljaju izraz moje podsvesti. Forma nameštaja je svedena - minimalistička, keramika je tu samo da naglasi lepotu drveta i oblik nameštaja.

 

Da li u budućnosti planirate još neku izložbu?
Planiram, samo treba da nađem sponzora. Ideje mi ne nedostaju. Ovu je sufinansirala Opština Paraćin, koja i dalje podržava umetnike i kulturu, iako je u Srbiji.

 

Da li mislite da su umetnici u Srbiji nepravedno zapostavljeni.
U našoj dragog Srbiji svi su zapostavljeni. Besmisleno je verovati da ćete nešto dobiti od nekoga, ko zapravo i ne postoji.

 

u-sobi-slavica4

 

Kakavo je vaše mišljenje o slobodnim umetnicima?
Odajem priznanje svim slobodnim umetnicima, koji mogu dobro da žive samo od umetnosti. To je znak da su uspeli i da su mudri.

 

Da li je u ovom poslu presudan talenat, dobra volja, novac ili nešto drugo?
Talenat uvek ispliva na površinu, jer on sa sobom nosi neku vrstu električnog naboja.  Taj napoj možemo nazvati i unutrašnji poriv, a ko ima poriv, ima i volju. Volju treba potkrepiti samopuzdanjem. Ključ uspeha je fokusiranost, disciplina i stalno treniranje intelekta, duha i tela. 

 

Da li ste imali nekog većeg uspeha, priznanja, pohvale, diplome?
Imala sam dosta nagrada, ali ne volim da ih nabrajam. Više volim kada nekom običnom čoveku ulepšam prostor i učinim ga srećnijim, bar za trenutak...

 

u-sobi-slavica

M.S.

 
Share

 

Početak decembra je obeležila promocija knjige Sabaha Al Zubeidija, MOLI SE ZA NAS, koja je održana u prostorijama Kulturnog centra 5. Decembra od 19 časova. Sabah Al Zubeidi je irački pesnik, pisac i slobodni novinar. Piše na arapskom i srpskom jeziku. Sabah je rođen 12. Novembra 1956. Godine na Jugu Iraka u mestu Al Amari. Svoje osnovno obrazovanje i srednju školu je završio u Iraku, a krajem Avgusta 1977. Godine došao u Jugoslaviju. U Jugoslaviji je završio Poljoprivredni fakultet, odsek stočarstvo.

 

sabaha-al-zubeidija

 

Sabah Al-Zubeidi irački je pesnik, književnik, prevodilac i slobodni novinar. Piše na srpskom i arapskom jeziku. Rodio se 1956. god. u gradu Al –Amara, na jugu Iraka . U Beograd je došao 1977. godine na studije. Po zanimanju je agronom. Pisanjem se bavi još od detinjstva. Piše ljubavnu , rodoljubivu i duhovnu poeziju. Njegova poezija objavljena je po mnogim časopisima, dnevnim i nedeljnim novinama i na internet sajtovima u Iraku, arapskom svetu, Srbiji i u inostranstvu. Njegova književna stvaralaštva promovisana su širom Srbije , Iraku i u inostranstvu (uz predstavljanje na mnoštvu lokalnih TV kuća). Takođe prevedene njegove pesme na nekoliko jezika, uključujući: srpskom, francuskom, mađarskom , rumunskom, engleskom i švedskom. Redovan je gost kulturnih televizijskih emisija u Srbiji koje se prenose uživo. zastupljen u više zbornika, rukoveti i almanaha. Za svoj književni rad nagrađivan je sa više diploma, priznanja i zahvalnica u Iraku, Srbiji i u inostranstvu. Član je više književnih klubova, saveza i udruženja u Srbiji.

 

  • Direktor Kulturni Centar Mesopotamija u Beogradu
  • Direktor Media centar Mesopotamija u Beogradu
  • Predsednik Književnog kluba „ GILGAMEŠ “ – Beograd, Srbija
  • Predsednik Organizacije za ljudska prava Mesopotamija -Beograd
  • Predsednik iračke dijaspore u Srbiji
  • Član Nezavisnog Udruženja Novinara Srbije – NUNS
  • Član Međunarodne federacije novinara (International Federation of Journalists- IFJ)
  • Međunarodni član Amnesti Internešenel
  • Član Udruženje književnika Iraka / Generalni Savez književnika i pisaca u Iraku.

Do sada objavio je 8 zbireke pesama .
Živi i stvara u Beogradu. Oženjen je srpskom državljankom sa kojom ima ćerku i unuče.


sabaha-al-zubeidija2Redovan je gost kulturnih televizijskih emisija u  Srbiji koje se prenose uživo.  Njegova poezija objavljena je u mnogim časopisima, dnevnim i nedeljnim novinama i na internet sajtovima u Iraku, arapskom svetu i u inostranstvu. Objavio je u Iraku 2008. godine prvu zbirku pesama pod nazivom Pesme prognane ptice, na arapskom jeziku.

U organizaciji književnog kluba Mirko Banjević, Kulturnog centra opštine Paraćin i Kulturnog centra Mesopotamija, održana je promocija, njegove zbirke pesama i sabranih dela, pod nazivom MOLI SE ZA NAS, koja je zainteresovala veliki broj ljudi. Sabah Al – Zubeidi je i ranije ostvarivao saradnju sa ljudima iz književnog kluba Mirko Banjević, a ovo je treći put da gostuje u Paraćinu i predstavlja svoj rad.

M.S.

 
Share

 

U Kullturnom centru opštine Paraćin 25. Novembra od 17 h, je održana promocija knjige za decu Dve kafe za žirafe, a koja je štampana u okviru realizacije konkursa Opštine Paraćin za izbor projekata u kulturi, koji se finansiraju iz budžeta opštine, u izdanju Kulturnog centra i paraćinske “Alke”. To je zbirka pesama za decu, a Djokićeva 19. knjiga po redu.

Tomislav Đokić je rođen 1948. godine u Skorici (opština Ražanj). Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zaposlen u OŠ “Stevan Jakovljević” u Paraćinu. Đokić je profesor književnosti, pesnik, prozaist, esejist, satiričar, publicista, novinar i sakupljač narodnih umotvorina. Prisutan je u brojnim zbornicima, almanasima, leksikonima, antologijama, u “Enciklopediji Kruševca i okoline”, kao i u školskoj lektiri. Stihove iz njegove nove knjige su recitovali đaci iz osnovne škole Stevan Jakovljević – Đorđina Nikolić i Mihajlo Radovanović.

 

dve-kafe-za-zirafe

 

Za književni rad dobio je oko šezdeset nagrada i književnih priznanja, među kojima izdvajamo: “ZLATNA POVELjA” (Subotica, 1995), “PESNIČKI KRČAG” (Beograd, 2000), “PEČAT PRAVITELjSTVUJUŠĆEG SOVJETA SRPSKOG” (Barajevo, 2002), međunarodna književna nagrada “MIRKO PETKOVIĆ” (Negotin, 2006), “ZAHVALNICA” Skupštine opštine Paraćin (Paraćin, 2007), PLAKETA “DR MIODRAG ŠOKANČIĆ” (Požega, 2009), nagrada “MILIVOJE ILIĆ” (Požarevac, 2011)…
Pune tri decenije Đokić je prisutan u književnoj periodici (od Struge i Skoplja, preko Niša, Beograda i Subotice, do Sarajeva i Zagreba). Prevođen je na sedam jezika.

Dosad je objavio osamnaest knjiga: “BIBEROVO ZRNO” (pesme za decu), “DUGA NAD MASLAČKOM” (pesme za decu), “PRVE TREŠNjE” (priče za decu), “PEPELIŠTE” (pesme za odrasle), “EHO S ONOGA SVIJETA” (umetnički epitafi), “DRAGIČKA” (pesme za decu), “MAPA ZAVIČAJNA” (epigrami), “ZLOKOB” (priče za odrasle), “DEMO(S)KRATIJA” (aforizmi), “HAJDUČKA TRAVA” (pesme za odrasle), “VITO PERO ŽEROVO” (narodne umotovorine sela Skorice), “MEČKI NA RUPU” (učitelj Živko u anegdotama), “MAGAREĆI REP” (pesme za decu), “KAMENI JASTUK” (priče za odrasle), “OSNOVNA ŠKOLA “STEVAN JAKOVLjEVIĆ” – PARAĆIN” (monografija), “KELTSKI ĆUP” (novinske reportaže), “SVETI ARHANGEL GAVRILO” (monografija crkve u Smilovcu) i “SLADOLED ZA VRAPCE” (priče za decu).
Tomislav Đokić je obavljao funkciju predsednika Književnog kluba “Mirko Banjević” (od 2000. do 2004. godine). Prisutan je u “ISTORIJI SRPSKE KNjIŽEVNOSTI ZA DECU” prof. Dr Tihomira Petrovića. Član je Udruženja književnika Srbije.

M.S.

 
Share

 

Kompanija Samsung Srbija u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja otvorila je Digitalnu učionicu u Osnovnoj školi Stevan Jakovljević u Paraćinu. Učionicu su svečano otvorili predstavnici kompanije Samsung i predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković.

 

digitalna-ucionica-paracin

 

Planirano je da đaci dobiju  priliku da rade na Samsung tabletima opremljenim specijalnim softverskim alatima za učenje. Kabinet je opremljen i ima i interaktivnu tablu, a škola je dobila i server, koji poseduje bazu svih podataka i materijala.

Za sada je planirano da novu opremljenu učionicu koriste đaci četvrtog razreda škole Stevan Jakovljević, a nakon obuke ostatka nastavnog kadra i ostali učenici će moći da koriste novi prostor.

Vrednost investicije iznosi 6 miliona dinara, a učionicu su svečano otvorili predstavnici kompanije Samsung Srbija i predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković.

 

Digitalna-ucionica-u-Paracinu


„Kompanija Samsung Elektroniks kroz društveno odgovorno poslovanje nastoji da pomogne razvoj društvenih potencijala. Trudimo se da pozitivno utičemo na lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo, posebno na mlade ljude i njihovo obrazovanje“, rekao je Seho Kim, predsednik kompanije Samsung Elektroniks za Adriatik regiju.

„Kada je reč o obrazovanju, potpuno smo posvećeni tome da ponudimo rešenja koja će poboljšati kvalitet nastave i učenja, ali i inspirisati mlade ljude da uče pametno“.

Inače, ovo je treća Digitalna učionica u Srbiji. Do sada, svoje moderne učionice dobio je FON kao i škola u Zemunu, a krajem nedelje biće otvorena i četvrta Digitalna učionica u Požarevcu.

 

M.S.

 
Share

 

Slava - krsno ime, krsna slava, sveti predstavlja prastari narodni običaj proslave domaćeg zaštitnika i davaoca kod paganskog čoveka. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Srbi su slavu kontinuirano i najduže zadržali.

 

slava


Najviše pristalica veruje da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posvećenog mitskom pretku porodice, odnosno porodičnim precima uopšte. Slava potiče iz kulta predaka, jednog od najvažnijih praslovenskih kultova. Naime, stari Sloveni su, Srbi posebno, veoma držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada (a i danas) upravo održavala vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu.

Stari Sloveni su svoje bogove smatrali svojim precima i tako su se prema njima i odnosili. I religija paganskih Srba bila je autentična i snažno utkana u čoveku. Zato je ovaj značajni narodni običaj kod Srba imao veliku važnost i zato se i održao hiljadama godina. Posle primanja hrišćanstva crkve su revnosno pristupile iskorenjavanju ovog paganskog, mnogobožačkog običaja.

Kako je paganski narodni običaj bilo nemoguće iskoreniti i kod ranih hristijanizovanih Srba, srpski arhiepiskop Sava je u 13. veku kanonizovao stare narodne običaje i uputio sveštenstvo da ih nasilno i uzaludno ne progone, nego da im daju hrišćansko obeležje. Slično su postupile i druge crkve i jednobožačke religije. Tako slava stiže u hrišćansko-pravoslavne običaje. Današnju formu slave je konačno uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine.

Slave koje se izdvajaju po broju domaćinstava koje slave, a nalaze se u opštini Paraćin su:


Mitrovdan

je pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom, antičkom zapovedniku Soluna, koji je stradao zbog širenja hrišćanstva. Slavi se 8. novembra. Praznik svetog velikomučenika Dimitrija, obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom. Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru. Po broju onih koji ga slave, Mitrovdan je na petom mestu na listi najvećih srpskih slava.

 

Sveti Kozma i Damjan

su bili vračevi, besrebrenici i čudotvorci. Braća rodom negde iz Azije, od oca neznabožca i majke hrišćanke. Otac je umro još dok su bili deca, te ih je majka uzgojila u hrišćanskom duhu. Od Gospoda su dobili dar za isceljenje raznih bolesti, kako su to dobili besplatno, besplatno su i lečili imenom Gospoda Isusa Hrista, te su im ljudi dali ime još besrebrenici što znači besplatni lekari. Praznik Svetog Kozme i Damjana-Vračevi Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi 14. novembra po novom, a 1. novembra po starom kalendaru.

 

Đurđic

je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 16. novembra (3. novembra po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovljenje njegovog hrama u kom je položeno njegovo telo.

 

Aranđelovdan

je hrišćanski praznik koji se proslavlja 21. novembra (8.novembra po starom kalendaru). Po broju ljudi koji je u srpskom narodu slavi kao svoju krsnu slavu, ona se nalazi na drugom mestu. Još od davnina ljudi su praznovali anđele, jer po Starom zavetu, kada su ljudi odstupili od Boga, počeli su se klanjati stvorenjima Božijim, stvarajući od njih idole i prinoseći im žrtve. Pagani su ih nazivali bogovima i stvoriteljima svega vidljivog i nevidljivog. To je bilo veoma rasprostranjeno za vreme svetih apostola. Četiri do pet godina pre Prvog Vaseljenskog sabora na Laodikijskom pomesnom Saboru svetih otaca, prokleto je takvo poštovanje anđela i predato anatemi, te je po 35. Pravilu uvedeno kao blagočestivo i pravilno poštovanje i praznovanje svetih anđela, kao služitelja Božijih i hranitelja roda ljudskog. Određeno je da to bude u novembru, jer je novembar deveti mesec, posle marta, kada je stvoren svet, zbog devet anđelskih činova koji su najpre stvoreni.

 

Sveti Mrata – Mratindan 

Sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao mu da će mu vratiti vid. Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Kad je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani. Bila je to jedna od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture na tlu srpske države. Svoj vek proživeo je sveti kralj srpski Stefan kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 1336. godine. Sa svetim Savom i knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

M.S.

 
 

Vaše fotografije sa Instagrama #paracin