Početna
Mostly Cloudy

11°C

Paraćin

Mostly Cloudy

Humidity: 72%

Wind: 0 km/h

  • 27 Feb 2015

    Partly Cloudy 11°C 3°C

  • 28 Feb 2015

    Cloudy 13°C 6°C

Share

 

U petak 20. Februara od 19 časova je u prostorijama Kulturnog centra u Paraćinu održana promocija romana Poslednji grad – Potraga, autora Nebojše Petkovića. Nebojša je mladi autor a Potraga je naziv romana, tačnije prvi deo triologije pod nazivom Poslednji grad. Po stuci je arhitekta, ali kroz pisanje se vidi pedantnost njegovog poziva, kao i detaljne ilustracije kojima je roman ukrašen, a sve rukom mladog autora. Roman je objavila izdavačka kuća Nova poetika iz Beograda, urednik je Milomir Bata Cvetković, a recezent knjige Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik.

 

poslednji-grad

 

Gordana Vojinović je, kao i uvek, vodila veče i u jednom pre svega opuštenom razgovoru sa Nebojšom predstavila roman. Roman je objavljen prošle godine, a ja sam dobila primerak od autora krajem aprila. Kako je tu bio praznik, 1. Maj i veliki broj obaveza nisam krenula sa čitanjem odmah. Dve nedelje nakon toga, naš grad je zadesila strahovita katastrofa, poplava. Dani bez struje i vode, mnoštvo potopljenih kuća i ulica, odsečenost od sveta... Dok sam čitala Nebojšinu knjigu, imala sam neverovatan utisak da sam se do nekle pronašla u svemu tome.
Nebojša u svom romanu opisuje jedan svet koji je nastao nakon velikog rata, kojim je sve razoreno i uništeno. Sve ono što nam je sada bez problema dostupno, bilo da su mediji, internet, hrana i voda u izobilju, automobili, telefoni, svega toga nema više. Došao je dan, kada su, naravno kao i uvek neki ljudi uništili sve što se moglo uništiti, zarad svojih interesa. Onaj mali broj ljudi koji je preostao nakon poslednjeg rata, vratio se starim običajima, iznova oživljavajući stare i skoro zaboravljene bogove, Svaroga, Peruna, Jarila, Crnorogu, prinoseći im žrtve, i moleći im se povučeni iz ruševina starih gradova koji su nekada bili dika i ponos tehnologija i inovacija. Vratili su se poljoprivredi, živeli na obodima šuma, u starim utvrđenjima, čuvali stoku, prodavali i menjali namirnice... 

 

poslednji-grad3

 

Ono što se nazivalo Poslednjim ratom, Bitkama klanova ili Svarogovom žetvom, odnelo je sa sobom ogroman broj ljudskih žrtvi, i život na kakav smo mi naviknuti. Oni preostali željni moći i slave podelili su se u klanove. Jedan klan Horda zauzimao je deo teritorije a drugi deo je pripadao klanu koji je sebe nazivao Vrane. Nakon rata postojao je još jedan klan Krestijana, ili hrišćana, koji je skoro potpuno istrebljen. Svi oni koji su verovali u jednog Boga ili su umirali zbog svoje vere, ili, da bi sačuvali život pristajali na krst srama, obeležje na grudima, ožiljak, koji bi pokazivao na njihovu izdaju vere, ali i želju da prežive.

poslednji-grad-promocijaKada je jedan posetilac, obeleženi hrišćanin, ispričao priču malom Vuku, koji je jedan od glavnih junaka romana, otvorio mu je čitav novi svet i dao mu nadu o postojanju nečeg boljeg, življeg, opipljivijeg od onoga koji je do tada poznavao. Vuk saznaje da na jugu Srbije, postoji grad, poslednji grad koji je sačuvao život daleko bolji i normalniji od onog što je trenutno. Nakon što je njegovo selo spaljeno, Vuk kreće u potragu za tim gradom i boljim životom.
Na svom putu, saznaje mnoge stvari koje do tada nije ni zamišljao da postoje. Upoznaje nove ljude i predele, a kroz tu pustolovinu spoznaje i samog sebe. Suočava se sa dobrim i zlim stvarima. Ceo život je jedna velika potraga,  pitanje je samo šta neko traži, čemu teži i zarad čega se trudi da nešto pronađe.

Pisac ovog romana pokazuje dobro poznavanje slovenske mitologije, i teritorije Srbije, pa celu priču smešta u okviru granica naše zemlje. U prvom delu romana je interesantno opisan i kult Vuka, koji je bio najstariji kult kod Srba. Poznavanje mitologije i pisanje o njoj u ovakvom delu i ovakvoj atmosferi, doprinosi popularizaciji ovog dela. Svako od nas treba da se zapita, šta bi bilo, ako bi nestao svet ovakav kakav nam je poznat, kakvi bi ljudi bili, od čega bi se živelo...

U knjizi je opisan i veštičji hram, podignut na temeljima starog Žrnova.
Detaljni opisi razrušenih gradova, zaraslih u korov, opustošeni i uništeni, nastanjeni su strvinarima, ljudima koji su mutirali, koji se hrane ostacima, po smetlištima, doprinose dočaravanju postapokaliptične atmosfere. I dok se mali Vuk probija prema svom odredištu, opisi nas vode do nezamislivih scena traganja, ubijanja, skrivanja i napadanja...
Kao što urednik ove knjige kaže, ovo delo zasigurno zaslužuje ekranizaciju, zaslužuje da ljudi saznaju za nju, ne bi li se bar malo zapitali šta rade i kuda sve ovo vodi. Šta bi trebalo da promene, i kako da se ophode prema sebi a i prema drugima.
Drugi deo romana je završen i pojaviće se za nekoliko meseci.
Nebojša Petković je uz Aleksandra Tešića i Miloša Petkovića jedan od najpoznatijih pisaca epske fantastike sa elementima slovenske mitologije. Planira da roman izađe do festivala epske fantastike u Beogradu, koji će se održati početkom aprila meseca.
Premalo je reči da bi se opisalo ovo fantastično delo, ali je zasigurno za svaku preporuku. Knjiga jednostavno mami da se pročita do kraja, i da se sa nestrpljenjem čeka naredni deo triologije, koji će,verujem, biti još bolji...

M.S.

 
Share

 

Dan državnosti 15.02 ove godine je to nedelja ali mnoge firme za ovaj praznik neće raditi 16-tog kao i 17-tog februara.

 

euroline

 

Autobuska stanica Euro-Lin u Paraćinu kao i polasci sa ove stanice su takođe nešto izmenjeni u ovim periodu.

 

Polasci 15.02 saobraćaju po nedeljnom redu vožnje.

Polasci 16.02 saobraćaju takođe po nedeljnom redu vožnje.

Polasci 17.02 saobraćaju na relaciji Paraćin Jagodina po redu vožnje za subotu. Polasci ka selima saobraćaju redovnim linijama za radni dan.

 
Share

 

Dan državnosti Republike Srbije je 15. februar. Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka).

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.

Naslovna strana Sretenjskog ustava

sretenski-ustav


Hronološki:
•    15. februar 1804. počeo Prvi srpski ustanak;
•    15. februar 1835. donet Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.

 

Dan državnosti se u Srbiji slavi 15. februara, međutim zbog tog praznika i 15. i 16. februar su neradni dani. Kako se ove godine taj dan pada u nedelju u saopštenju Sekretarijata za privredu se navodi da u subotu, 14. februara (uoči Sretenja) dežurne prodavnice pretežno prehrambene robe moraju da rade najmanje od 9 do 18 časova. U nedelju, 15. februara, na dan Sretenja, dežurne prodavnice mogu biti zatvorene, dok u ponedeljak i utorak, 16. i 17. februara, moraju da rade najmanje od 9 do 12 časova. Na dan državnog praznika Sretenja (15, 16. i 17. februara) nespecijalizovane radnje u kojima se obavlja trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana i posebni trgovinski objekti mogu biti zatvoreni.

Sretenjski ustav je prvi ustav Kneževine Srbije iz 1835. godine. Tvorac Ustava je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije. Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, i na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj kratkotrajni ustav je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba, a predstavljao je najistočniji odblesak Francuske revolucije. Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov tvorac je isteran iz službe.

 

Dan-drzavnosti

 

Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autikratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Sretenjski ustav je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića.Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova.

Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj...“ Još reče Simeon za Hrista Mladenca: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti“ (Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu.
Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.

U našem kraju se za Sretenje veruje da su se sreli zima i proleće. Postoji i verovanje da ako mečka izađe iz pećine tog dana i vidi svoju senku vrati na sigurno i nastavi zimski san, na proleće se mora čekati još dugo. Ako ne vidi svoju senku, proleće će brzo stići.

M.S.

 
Share

 

Dan Svetog Valentina, poznatiji kao Dan zaljubljenih, u zapadnoj varijanti i Valentinovo, praznik je koji se proslavlja 14. februara svake godine. Posredno ili neposredno ga obeležava veliki broj ljudi širom sveta, iako je ovaj dan obično radan. Dan zaljubljenih je danas sekularan, dok je, u današnjem obliku, izvorno u pitanju praznik Protestantske i Rimokatoličke crkve. Sveti Valentin (zaštitnik zaljubljenih) je bio episkop i mučenik, a živeo je u 3. veku. Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije II. Kasnije je car Julije I u 4. veku nad njegovim grobom podigao baziliku, i od se tada taj svetac počeo slaviti među hrišćanima. U 15. veku je ovaj svetac povezan sa praznikom zaljubljenih (dan zaljubljenih), što se održalo do danas.

 

dan-zaljubljenih

 

Sem zapadnih, ovaj dan obeležava i Pravoslavna crkva, ali pola godine kasnije, 12. avgusta. Svetac kojeg pravoslavci slave 14. februara po gregorijanskom, odnosno 1. po julijanskom kalendaru, jeste Sveti Trifun, zaštitnik vinove loze, te vinogradarstva i vina. Taj praznik se naziva Trivundan.

Sveti Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici. Još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove. U to vreme zavlada Rimskim carstvom car Gordijan III, čija ćerka Gordijana siđe s uma, i time baci svoga oca u veliku žalost. Svi lekari ne mogahu ludoj Gordijani ništa pomoći. Tada zli duh iz lude devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati osim Trifuna. Car naredi da se na dvor dovedu svi Trifuni iz carstva. Posle mnogih Trifuna, i ovaj mladi Trifun bio je pozvan po Božjem Promislu. Doveli su ga u Rim gde je iscelio carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku razdeli siromasima. U svom selu nastavi svoj život moleći se Bogu. Kada se zacari hristoborni Decije Trajan, sveti Trifun bio je mučen za Hrista. No on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!" Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.

 

dan-zaljubljenih2

 

Dan Svetog Valentina je prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u četrnaestom veku u krugovima bliskim Džefriju Čoseru, engleskom pesniku poznog srednjeg veka. U to vreme, među uglednim ljudima bila je popularna tzv. otmena ljubav. Do petnaestog veka, ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama. Savremena obeležja Dana zaljubljenih su crveni srcoliki pokloni, golubice i igračke ili figure u obliku Kupidona (starorimskog boga strasne ljubavi). Još od devetnaestog veka, rukom pisanim čestitkama mesto na tržištu oduzimaju masovno proizvedene čestitke. Dan Svetog Valentina, poznatiji kao Dan zaljubljenih, u zapadnoj varijanti i Valentinovo, praznik je koji se proslavlja 14. februara svake godine. Posredno ili neposredno ga obeležava veliki broj ljudi širom sveta, iako je ovaj dan obično radan. Dan zaljubljenih je danas sekularan, dok je, u današnjem obliku, izvorno u pitanju praznik Protestantske i Rimokatoličke crkve.

M.S.

 
Share

 

Švajcarski gigant u oblasti proizvodnje građevinskih materijala Holcim prodaje cementaru u Popovcu i fabriku betona u Beogradu irskoj grupi specijalizovanoj za građevinski materijal CRH, u okviru procesa spajanja sa francuskim Lafaržom, kao i svoje poslovanje u Mađarskoj, Slovačkoj, Francuskoj.

 

holcim

 

Lafarž, s druge strane, ostaje prisutan u Srbiji sa proizvodnjom cementa u Beočinu i fabrikom betona u Beogradu, ali prodaje svoje poslove u Rumuniji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, prema saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu Holcima.

Irska kompanija će kupiti 24 pogona u vlasnišstvu Holcima i Lafarža, koji proizvode 23 miliona tona cementa godišnje, a imaju kapacitet za 36 miliona tona. Oni će zapošljavati više od 15.000 radnika.

CRH je potvrdio da je prihvatio da za imovinu Holcima i Lafarža plati 6,5 milijardi evra, pri čemu će transakciju finanisirati sa dve milijarde evra sopstvenih sredstava a ostatak iz kredita, a posle ove akvizicije, irska kompanija će postati treći najveći proizvođac cementa u svetu.

Kako se precizira u saopštenju, u Parizu će biti prodato čitavo Holcimovo poslovanje, sem cementare u Alkirku, pogona za proizvodnju cementa i granulata u francuskom departmanu Gornja Rajna i Lafaržovog pogona u francuskom gradu Sen Nazer.

Lafarž je najavio da će prodati svoje pogone u Rumuniji, kako bi smanjio tržišni udeo, pre spajanja sa Holcimom. On u toj zemlji ima fabrike i jednu stanicu za mlevenje u Targu Jiu, koji mu donose tržišni udeo od 33 odsto.

Ukupna prodaja Lafarža i Holcima obuhvata pre svega poslovne aktivnosti tih kompanija u Evropi, Kanadi, Brazilu i na Filipinima, a vrednost kompanije uključuje 1,3 milijarde evra duga, saopštile su te dve firme.

Ta imovina, globalno gledano, omogućila je promet procenjen na 5,2 milijarde evra u 2014. godini, uz operativnu dobit (Ebitda) od oko 744 miliona evra.

Lafarž i Holcim su potvrdili da planiraju da završe spajanje u prvom polugođu ove godine, preneo je Rojters.

izvor: Tanjug

 
 

Vaše fotografije sa Instagrama #paracin